Kupili ste nov plastični branik i na prvi pogled sve deluje jednostavno: odnese se kod farbara, ofarba u boju vozila, montira i gotovo.
U teoriji — lepo zvuči.
U praksi, novi plastični branik nije običan komad plastike koji samo treba “preći bojom”. Da bi boja dobro prionula, da se ne bi ljuštila, podizala ili pucala po ivicama, najvažniji deo posla nije samo farbanje, već priprema.
Drugim rečima: dobar rezultat se ne pravi pištoljem za farbanje, nego mnogo ranije — pranjem, matiranjem, odmašćivanjem i korišćenjem odgovarajućih podloga za plastiku.
Ako se taj deo posla preskoči, branik može izgledati lepo prvih nekoliko dana ili nedelja, ali se problem često pojavi kasnije. A tada obično svi gledaju u branik, iako je krivac najčešće bio proces pripreme.
Novi plastični branici mogu doći u različitom stanju. Neki su potpuno sirova plastika, dok drugi već imaju nanet fabrički prajmer.
Ovo je važno jer se ne pripremaju potpuno isto.
Ako je branik već prajmovan, površina se obično matira, odmašćuje i dalje priprema prema preporuci farbara i proizvođača materijala. Ako je u pitanju sirova plastika, potreban je dodatni oprez jer boja neće dobro prionuti bez pravilnog tretmana.
Zato pre početka rada treba utvrditi šta je zapravo pred vama. Nije svaki “nov branik” automatski spreman za farbanje.
Kod novih plastičnih delova često postoji ostatak sredstava iz proizvodnje, naročito sredstava za odvajanje iz kalupa. Ta sredstva pomažu da se deo proizvede i izvadi iz kalupa, ali su loša vest za boju.
Ako takav sloj ostane na površini, boja, prajmer ili lak neće imati dobro prijanjanje.
Zato je prvi ozbiljan korak — čišćenje.
Branik treba oprati toplom vodom i blagim deterdžentom, pažljivo ukloniti masnoću, prašinu i ostatke iz proizvodnje, pa tek onda nastaviti sa daljom obradom.
Ovo deluje kao dosadan korak, ali je zapravo jedan od najvažnijih. U farbanju plastike važi jednostavno pravilo: ono što ostane ispod boje, kad-tad će pokušati da izađe napolje.
I obično izađe u najgorem trenutku.
Gladka plastika nije idealna podloga za farbanje. Da bi se sledeći slojevi bolje vezali za površinu, branik mora da se matira.
Za to se često koristi fini abrazivni sunđer ili scotch-brite, u zavisnosti od površine i sistema materijala koji farbar koristi. Cilj nije da se branik izgrebe grubo i duboko, već da se površina ravnomerno pripremi.
Posebnu pažnju treba obratiti na:
Baš ta mesta se najlakše preskoče. A boja najčešće prvo popusti tamo gde priprema nije bila dobra.
Nakon matiranja, površina mora ponovo da se očisti i odmasti. Prašina od šmirglanja, masnoća sa ruku i sitne nečistoće mogu uticati na završni rezultat.
Zato se koristi odgovarajući odmašćivač za plastiku, najbolje prema preporuci proizvođača materijala koji se koristi za farbanje.
Važno je: kada se površina jednom lepo odmasti, više nema pipanja rukama po delu koji se farba.
Ruke mogu izgledati čisto, ali na njima uvek ima prirodne masnoće. A ta masnoća je dovoljna da napravi problem. Plastika ne prašta “samo sam malo pipnuo”.
Kod sirove plastike obavezan korak je nanošenje prajmera za plastiku, često poznatog kao plastic primer ili adhesion promoter.
Njegov zadatak je da napravi vezu između plastike i sledećih slojeva materijala.
Bez njega, boja može izgledati normalno na početku, ali se kasnije može ljuštiti, podizati ili odvajati od podloge. To posebno dolazi do izražaja kod branika jer je branik fleksibilan deo i stalno trpi vibracije, sitne udarce, promene temperature i savijanja.
Drugim rečima, plastic primer nije “još jedan nepotreban trošak”, nego jedan od koraka koji odlučuje da li će posao trajati.
Najbolje je da farbar koristi materijale koji su međusobno kompatibilni i da se drži tehničkog uputstva proizvođača.
Ako branik ima sitne neravnine, tragove obrade ili površinske nepravilnosti, može se koristiti špric git, odnosno filer. On pomaže da se površina ujednači pre baze i laka.
Ali važno je razumeti jednu stvar: špric git ne služi da sakrije lošu pripremu.
Ako je plastika masna, ako nije matirana ili ako nije korišćen odgovarajući prajmer za plastiku, filer neće rešiti osnovni problem. On može da popravi finu površinu, ali ne može da zameni pravilno prijanjanje.
Nakon nanošenja filera, površina se obrađuje finim brusnim papirom, često u više faza, kako bi se dobila glatka podloga spremna za farbanje.
Posebno treba paziti na ivice. Ako se ivice previše agresivno obrade, može se “probiti” sloj ispod, pa kasnije boja teže pokriva ta mesta.
Tek kada je branik dobro opran, matiran, odmašćen, tretiran prajmerom za plastiku i fino pripremljen, dolazi bazna boja.
Baza se nanosi u više tanjih slojeva, bez žurbe i bez pokušaja da se sve pokrije jednim debelim nanosom. Posle toga ide završni lak, koji daje sjaj i zaštitu.
Kod plastičnih delova posebno je važno da ceo sistem materijala bude prilagođen površini koja nije kruta kao metal. Branik se pomera, savija i trpi vibracije, pa materijali moraju biti pravilno odabrani i naneti.
Zato je dobar farbar ovde zlata vredan. Nije poenta samo da boja bude “ista nijansa”, već da se dobro veže i izdrži normalnu upotrebu.
Najčešće greške su:
Većina ovih grešaka ne vidi se odmah. Problem je što se posledice pojave kasnije, kada je deo već ofarban i montiran.
A tada je popravka komplikovanija, skuplja i dosadnija. Kao i većina stvari koje su mogle da se urade kako treba prvi put.
Pre farbanja novog plastičnog branika proverite:
Novi plastični branik može biti odlična osnova za kvalitetnu popravku i lep izgled automobila, ali samo ako se pravilno pripremi pre farbanja.
Najvažnije je ne preskakati korake. Čišćenje, matiranje, odmašćivanje i plastic primer nisu detalji za perfekcioniste, već osnova da boja pravilno prione i da rezultat traje.
Na sajtu AutoElement.rs možete pronaći veliki izbor novih branika i drugih karoserijskih delova za različite modele vozila. Pre farbanja se uvek posavetujte sa farbarom o pravilnoj pripremi, jer dobar deo i dobra priprema zajedno daju najbolji rezultat.
Jer branik ne treba samo da izgleda lepo kad izađe iz farbare, već i da ostane takav posle kiše, pranja i svakodnevne vožnje.
